blog

PUTUJTE I ŽIVOT ĆE VAM SE PROMENITI!

Ja imam 50 godina. Pre četiri godine sam izgubila posao u Srbiji po ko zna koji put i nakon nekog vremena prs’o mi film i ja otišla u Kinu! Mnogi kažu: ..“jao pa kako si mogla?!?!“..Nema super pametnog odgovora, pritislo sa svih strana pa sam iskipela ko supa! Sad kad se osvrnem vidim da sam bila očajna. Često u takvim momentima padamo u očaj i da se ne lažemo – mnogo je teško..“TEŠKO“ je reč koju niko ne voli. Svi volimo svoju zemlju i ako ne volimo svi svoju državu. Svi imamo porodicu, rođake, kumove, prijatelje iz detinjstva, ustaljene navike kao što su izlasci u klubove, kafane, igranje preferansa, jamba, vikendi na splavovima, roštilji u prirodi, dečiji rođendani, ekskurzije, pecanje, odlazak u pozorište, bioskop ili na koncerte a sve su to aktivnosti koje nam boje život, daju sigurnost i osećaj pripadnosti. Svi imamo svoj svet „čaroban i lep“! I onda se desi Pompeja….

Osnovno što morate zapamtiti je da posle kiše dolazi sunce (osim u Mavsinramu :-), mestu u Indiji, al’ pošto niste stanovnik..). Uvek postoji rešenje ali ono često zahteva izlazak iz zone komfora u kojoj se nalazimo a to znači razbijanje gore pomenutog šablona. Neki od vas će možda morati da napuste svoju zemlju! Kuda i gde otići? Verovali ili ne, ispostavilo se da vam se rešenje uvek ukaže ako ga stvarno tražite! Shvatite to onako kao što i jeste – jedno putovanje! Ono što čini vaš život ovde neće nigde pobeći sasvim sigurno, i u potpunosti vam je poznato!Pa šta se realno dogodilo dok ja nisam bila tu? Vidim da je voda bila glavni elemenat u sistemu ili kako neko reče: Obrenovac pod vodom, Užice bez vode, Beograd na vodi, fontana na Slaviji?! Ako sami ili sa porodicom odete u drugu zemlju, verujem, doživećete katarzu! Postoje dve osnovne opcije u izboru zemalja u koje biste mogli otići: prva su zemlje koje su visoko razvijene i vi ste našli mogućnost da se zaposlite i ostanete tamo izvesno vreme, a druga opcija su zemlje u razvoju u kojoj se iz nekog razloga kotirate kao visoko poželjni (npr. beli ste?!), te stoga možete lako naći dobar posao i omogućiti svojoj porodici ili samo sebi dobre uslove za život. U bilo kojoj varijanti vi ste dobitnici! Doći ćete do love, i vi i deca ćete naučiti nov jezik ili aktivirati već postojeće znanje, upoznaćete drugu zemlju, ješćete drugu hranu i biti jedno vreme bez kora za gibanicu! Steći ćete nove prijatelje iz celog sveta, upisaćete novu stavku u svoj CV i ono što je najvažnije shvatićete da boravak u inostranstvu nije tako loša opcija i da se uvek možete vratiti kući (nemojte se iznenaditi ako je zateknete kako plovi!).

Jedna od najvažnijih stvari koje sam naučila boraveći u inostranstvu je sledeća: ne treba vam Louise Hay (Luiza Hei) niti bilo čije afirmacije, treba vam samo pasoš i uključite mozak! On vam dodje kao padobran i ako ne povučete ručicu neće samo naš divni Branko Ćopić imati nadimak „Flekica“! I ne morate bolji život tražiti samo u Evropskoj uniji. Ali na vama je da se odlučite i zato vam savetujem da se pre toga dobro informišete. U produžetku su linkovi sa različitim sadržajima na zadatu temu:

Šta mi je doneo boravak u Kini?

Boravak u Kini koji je trajao svega 2 godine, iz korena je promenio moj pogled na život u praktičnom smislu. Saznala sam da nismo sami :-), baš kao Molder i Skali ali malo drugačije! Iako nam se čini da je u drugim zemljama život lakši, situacija je u praksi malo drugačija. Družila sam se i radila sa ljudima iz najmanje 10-15 zemalja i to iz „visoko razvijenog sveta“ i zemalja u „tranziciji“, kao što je naša. Evo i da nabrojim neke: Kina, Australija, Velika Britanija, Francuska, SAD, Novi Zeland, Kolumbija, Brazil, Rusija, Ukraina, Mađarska, Gruzija, Azerbejdžan, Turkmenistan itd. Moje ondašnje kolege i prijatelji došli su takođe u potrazi za boljitkom! Jela sam sve i svašta. Pored Kine u kojoj sam živela i obišla Šendžen, Šangaj i Jivu, putovala sam i boravila u Hong Kongu, Makau i Vijetnamu. Da bih do njih stigla „posetila“ sam neke od najvećih i najmodernijih aerodroma u svetu i to u Abu Dabiju, Moskvi, Dohi, Džakarti, Manili, Hanoiju, Hoi Anu i Ho Ši Minu. Ako se pitate kako sam to uspela s’ obzirom na geografsku blizinu ovih zemalja, e pa za to mogu da zahvalim međunarodnom avionskom saobraćaju koji mi je omogućio da na nekim aerodromima noćim i dobro ih upoznam, baš kao Tom Hanks (Tom Henks) u legendarnom „Terminal-u“. Zatim, saznala sam mnooogo toga o sebi, između ostalog da sam zavisnik od estetike (to u Kini ne postoji), imam kožu bele boje, obožavam azbuku i Vuka Karadžića, ne volim visoku vlagu, mrzim aljkave cimere, obožavam japansku, vijetnamsku i tajlandsku hranu i teško podnosim nedostatak našeg sira, jogurta i kora. Ali moje najveće otkriće je činjenica da mogu (uz određena ulaganja i svakodnevno učenje) da živim i izdržavam se radeći on-line! Nisam još postigla cilj u potpunosti ali dajem sve od sebe i zato će mi uskoro putovanja biti motivisana zadovoljstvom a ne zaradom i preživljavanjem, što iskreno želim svima u našoj zemlji..I zato putujte, život će vam se promeniti!